Osnovna škola Dragutina Tadijanovića Vukovar

“Dječje carstvo” Banja Luka
Na stranici škole već je objavljeno kako su se naši učenici plasirali u finale
međunarodnog festivala poezije “Dječje carstvo” u Banja Luci koje je održano 18. i 19.
travnja 2024.godine.
Organizatori Festivala ispričavaju se što je u samome finalu došle do pogreške te
nije pročitano ime naše učenice koja je osvojila treće mjesto na ovom značajnom
festivalu u regiji. Riječ je o učenici 6.1 razreda Milici Radišić koja se u finale plasirala
dvjema pjesmama, a treće mjesto je osvojila pjesmom “Tko će sada slušati”.
Čestitamo Milici na ostvarenome uspjehu.
TKo će sada da slušati
Svugdje je mirno i tiho,
čuje se tiho strujanje vjetra,
čuje se žubor rijeke
što teče u blizini,
čuje se cvrkut vrapčića
dok traže hranu u travi.
I on je tu, sluša,
kao da traži svjetlost u tami.
Misli da povjetarac
koji mu miluje lice
može obrisati njegove brige.
No , već sutra ga nema.
Ni prekosutra...
Vele da bolestan u postelji leži.
Slomljen od bola i vjetar stade,
rijeka se suzama nali,
a vrapčići ostaše
ranjenih krila u travi.
Vjetar će opet dobiti snagu,
strujaće opet pjesma kroz zrak...
Proći će mnoštvo tuda...
No , nitko kao on čuti ih neće.

“Дечије царство” Бања Лука
На страници школе већ је објављено да су се наши ученици пласирали у
финале међународног фестивала поезије “Дечије царство” у Бања Луци које је
одржано 18. и 19. априла 2024.године.
Организатори Фестивала извињавају се што је у самом финалу дошле до
погрешке те није прочитано име наше ученице која је освојила треће место на
овом значајном фестивалу у региону. Реч је о ученици 6.1 разреда Милици
Радишић која се у финале пласирала двема песмама, а треће место је освојила
песмом “Ко ће сада да слуша”.
Честитамо Милици на оствареном успеху.
Ко ће сада да слуша
Свуда је мирно и тихо,
чује се тихо струјање ветра,
чује се жубор реке
што тече у близини,
чује се цвркут врапчића
док траже храну у трави.
И он је ту, слуша,
као да тражи светлост у тами.
Мисли да поветарац
који му милује лице
може да обрише његове бриге.
Но, већ сутра га нема.
Ни прекосутра...
Веле да болестан у постељи лежи.
Сломљен од бола и ветар стаде,
река се сузама нали,
а врапчићи осташе
рањених крила у трави.
Ветар ће опет добити снагу,
струјаће опет песма кроз ваздух...
Проћи ће мноштво туда...
Но, нико као он чути их неће.

“Dječje carstvo” Banja Luka
Na stranici škole već je objavljeno kako su se naši učenici plasirali u finale
međunarodnog festivala poezije “Dječje carstvo” u Banja Luci koje je održano 18. i 19.
travnja 2024.godine.
Organizatori Festivala ispričavaju se što je u samome finalu došle do pogreške te
nije pročitano ime naše učenice koja je osvojila treće mjesto na ovom značajnom
festivalu u regiji. Riječ je o učenici 6.1 razreda Milici Radišić koja se u finale plasirala
dvjema pjesmama, a treće mjesto je osvojila pjesmom “Tko će sada slušati”.
Čestitamo Milici na ostvarenome uspjehu.
TKo će sada da slušati
Svugdje je mirno i tiho,
čuje se tiho strujanje vjetra,
čuje se žubor rijeke
što teče u blizini,
čuje se cvrkut vrapčića
dok traže hranu u travi.
I on je tu, sluša,
kao da traži svjetlost u tami.
Misli da povjetarac
koji mu miluje lice
može obrisati njegove brige.
No , već sutra ga nema.
Ni prekosutra...
Vele da bolestan u postelji leži.
Slomljen od bola i vjetar stade,
rijeka se suzama nali,
a vrapčići ostaše
ranjenih krila u travi.
Vjetar će opet dobiti snagu,
strujaće opet pjesma kroz zrak...
Proći će mnoštvo tuda...
No , nitko kao on čuti ih neće.

“Дечије царство” Бања Лука
На страници школе већ је објављено да су се наши ученици пласирали у
финале међународног фестивала поезије “Дечије царство” у Бања Луци које је
одржано 18. и 19. априла 2024.године.
Организатори Фестивала извињавају се што је у самом финалу дошле до
погрешке те није прочитано име наше ученице која је освојила треће место на
овом значајном фестивалу у региону. Реч је о ученици 6.1 разреда Милици
Радишић која се у финале пласирала двема песмама, а треће место је освојила
песмом “Ко ће сада да слуша”.
Честитамо Милици на оствареном успеху.
Ко ће сада да слуша
Свуда је мирно и тихо,
чује се тихо струјање ветра,
чује се жубор реке
што тече у близини,
чује се цвркут врапчића
док траже храну у трави.
И он је ту, слуша,
као да тражи светлост у тами.
Мисли да поветарац
који му милује лице
може да обрише његове бриге.
Но, већ сутра га нема.
Ни прекосутра...
Веле да болестан у постељи лежи.
Сломљен од бола и ветар стаде,
река се сузама нали,
а врапчићи осташе
рањених крила у трави.
Ветар ће опет добити снагу,
струјаће опет песма кроз ваздух...
Проћи ће мноштво туда...
Но, нико као он чути их неће.