Osnovna škola Dragutina Tadijanovića Vukovar

“Dječje carstvo” Banja Luka
Na stranici škole već je objavljeno kako su se naši učenici plasirali u finale
međunarodnog festivala poezije “Dječje carstvo” u Banja Luci koje je održano 18. i 19.
travnja 2024.godine.
Organizatori Festivala ispričavaju se što je u samome finalu došle do pogreške te
nije pročitano ime naše učenice koja je osvojila treće mjesto na ovom značajnom
festivalu u regiji. Riječ je o učenici 6.1 razreda Milici Radišić koja se u finale plasirala
dvjema pjesmama, a treće mjesto je osvojila pjesmom “Tko će sada slušati”.
Čestitamo Milici na ostvarenome uspjehu.
TKo će sada da slušati
Svugdje je mirno i tiho,
čuje se tiho strujanje vjetra,
čuje se žubor rijeke
što teče u blizini,
čuje se cvrkut vrapčića
dok traže hranu u travi.
I on je tu, sluša,
kao da traži svjetlost u tami.
Misli da povjetarac
koji mu miluje lice
može obrisati njegove brige.
No , već sutra ga nema.
Ni prekosutra...
Vele da bolestan u postelji leži.
Slomljen od bola i vjetar stade,
rijeka se suzama nali,
a vrapčići ostaše
ranjenih krila u travi.
Vjetar će opet dobiti snagu,
strujaće opet pjesma kroz zrak...
Proći će mnoštvo tuda...
No , nitko kao on čuti ih neće.

“Дечије царство” Бања Лука
На страници школе већ је објављено да су се наши ученици пласирали у
финале међународног фестивала поезије “Дечије царство” у Бања Луци које је
одржано 18. и 19. априла 2024.године.
Организатори Фестивала извињавају се што је у самом финалу дошле до
погрешке те није прочитано име наше ученице која је освојила треће место на
овом значајном фестивалу у региону. Реч је о ученици 6.1 разреда Милици
Радишић која се у финале пласирала двема песмама, а треће место је освојила
песмом “Ко ће сада да слуша”.
Честитамо Милици на оствареном успеху.
Ко ће сада да слуша
Свуда је мирно и тихо,
чује се тихо струјање ветра,
чује се жубор реке
што тече у близини,
чује се цвркут врапчића
док траже храну у трави.
И он је ту, слуша,
као да тражи светлост у тами.
Мисли да поветарац
који му милује лице
може да обрише његове бриге.
Но, већ сутра га нема.
Ни прекосутра...
Веле да болестан у постељи лежи.
Сломљен од бола и ветар стаде,
река се сузама нали,
а врапчићи осташе
рањених крила у трави.
Ветар ће опет добити снагу,
струјаће опет песма кроз ваздух...
Проћи ће мноштво туда...
Но, нико као он чути их неће.